Batat nazivaju i slatkim krompirom, ali on je mnogo više od toga. Iako spolja podseća na krompir, po mnogim osobinama se razlikuje.
Batat možemo pronaći u crvenkastoj, narandžastoj, beloj i žutoj boji, širokog ili duguljastog oblika, sa blagim do izrazito slatkastim ukusom. Ono što ga čini posebno zdravim su vitamini, minerali, vlakna i antioksidansi koje sadrži, pa razmislite o tome da ga uvrstite u svoju ishranu i jedete češće, piše Mind Body Green.
Evo kako batat utiče na zdravlje:
Batat sadrži značajnu količinu vitamina A, koji je ključan za održavanje zdrave kože, vida i pravilno funkcionisanje organa, kao i vitamina C, važnog za jačanje imunološkog sistema.
Doprinosi opštem zdravlju
Visok sadržaj vlakana i antioksidanasa u batatu povoljno utiče na zdravlje creva i probavnog sistema. Pored toga, ovaj gomolj je bogat kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i manganom – mineralima koji štite različite sisteme u telu, uključujući kosti, mišiće, srce i kičmenu moždinu.
Pomaže u očuvanju moždanih funkcija
Konzumacija ljubičastog batata može doprineti zdravlju mozga. Studije na životinjama pokazale su da antocijanini u ljubičastom batatu mogu da smanje upale, očuvati zdravlje mozga i sprečiti štetno delovanje slobodnih radikala.
Protivupalna svojstva
Nekontrolisane upale povećavaju rizik od skoro svih hroničnih bolesti, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i srčana oboljenja. Prirodni protivupalni spojevi u slatkom krompiru smanjuju upale na ćelijskom nivou.
Dobar je za mršavljenje
Oko 12% skroba u slatkom krompiru čini otporni skrob, supstanca slična vlaknima koju telo ne može da svari. Istraživanje je pokazalo da zamena samo 5,4% ukupnog unosa ugljenih hidrata otpornim skrobom dovodi do 20-30% većeg sagorevanja masti nakon obroka.
Kako pripremiti batat?
Priprema batata je vrlo jednostavna. Možete ga kuvati, peći, puniti, pržiti ili kuvati na pari, sa korom ili bez nje. Koristi se u slatkim i slanim jelima, pa ga možete uključiti u svaki obrok tokom dana – od doručka do deserta.
